Srpski revolver 11mm Frankot M1871

Kako arhivska građa nije u potpunosti sačuvana, danas je teško utvrditn kada je Ministarstvo vojno Srbije izvršilo prvu oficijelnu nabavku revolvera. Prema Pponucy o naoružanju u spremi narodne u stajaće vojske, Srbiji je 1875. nedostajalo oko 2500 revolvera.

Frankot M1871 u svim projekcijama

U „Cenovniku nredmeta koji se iz arsenala vojnicima izdaju“ iz 1875, međutim, navode se: „gajtan zeleni pištoljski, gajtan crveni pištoljski, revolver (vredan) 101,17 poreskih groša, kesica za levorverske fišeke (revolverske metke, vredna) 2. groša i silav (futrola) kožni za revolver (vredan) 8 groša“.Prema odluci Ministarskog saveta od 15.marta 1875, u Austriji je nabavljeno „5000 komada fišeklija sa opasačima i kuburlucima (futrolama) za revolvere za topdžije i konjanike“. Ovo nedvosmisleno ukazuje daje Srbija iste godine ipak uspela da nabavi službene revolvere.

Revolver frankotov prema Artiljeriji Koste Milovanovicaartiljerija

Ha tip i model samog oružja prvi je, 1879, ukazao major Kosta-Koka Milovanović. Koka navodi da je Srbija usvojila “revolvere sistema Frankotovog M1871, koji su rađeni po uzoru na Adams i Lefoše“.

Ovo oružje je Ogist Frankot razvio 1865. godine na osnovu sopstvenih i Lefošeovih ideja. Prva varijanta bazirala se na „metku sa iglicom“, a1869. je konvertovana na municiju sa centralnim paljenjem. Iste godine, trgovac-­grosista i zvanični Frankotov zastupnik u Kopenhagenu, Kristijansen, ponudio je danskoj mornarici dva tipa Frankotovih revolvera – na Lefošeovu municiju „ca iglicom“ i na municiju sa centralnim paljenjem. Zbog logističkih problema, (Danska je do tada koristila revolvere sa „mecima na iglicu“ pa je imala velike rezerve ove municije), mornarica se opredelila za model na Lefošeovu municiju. Ugovor sa Frankotom potpisan je 16. januara 1871 a mornarica je oružje uvela u opremu flote pod oznakom „Flaadens Omdrejningspistol M/187″.

Frankotov poklon Knezu ilanu Obrenovicu

Dve godine kasnije, Danska je shvatila da je Lefošeov metak prevaziđen, pa je u periodu od 1873. do 1874. ponovo razmatrala pitanje revolvera. Frankot je u Kopenhagen poslao nešto olakšani model iz 1871, na municiju sa centralnim paljenjem, kalibra 11 mm. Admiralitet je, međutim, zaključio da je isplativije adaptirati postojeće, nego naručivati nove revolvere. Frankot, praktično, do 1874. nikome nije uspeo da proda teški, vojnički revolver M1871 (komercijalno, civilno tržište tražilo je praktičnije oružje) na municiju sa centralnim paljenjem. Po svemu sudeći, Srbija je 1875. godine stupila u kontakt sa starim saradnikom, Ogistom Frankotom. Sa bi zainteresovao Srbiju za svoje oružje, Frankot je knezu Milanu Obrenoviću poklonio jedan luksuzni revolver sa grbom Kneževine Srbije ali – na municiju tipa Lefoše. Ministarstvo vojno se ipak odlučilo za savremeniji šestometni revolver sistema Frankot u kalibru 11 mm na municiju sa centralnim paljenjem. 

Revolver Frankt 11mm M1871

Starešine Narodne vojske, koje su pred ratove 1876-1878. godine zadužile revolvere iz državnih magacina, nakon demobilizacije ix nisu vratile. Kako se „saznalo da starešine narodne vojske privatno unotrebljavaju revolvere sa priborom“, pucaju iz njega na javnim mestima i slabo ga održavaju, Naređenjem 13.jula 1882. „ovo oružje im je oduzeto, opravljeno i čuvano u okružnim magacinima do daljnjeg“. Ovaj stav ukazuje ne samo na nexatan odnos narodnih oficira prema državnim revolverima, već predstavlja i uvod u akt Ministra vojnog od l6. avgusta 1883. o oduzimanju oružja od pripadnika Narodne vojske. C druge strane, povlačenje oružja u vojne magacine doprinelo je da se ovi revolveri u značajnijem broju sačuvaju sve do Prvog svetskog rata.  Poznato je da se 13. aprila 1904. godine u trupi još uvek nalazilo 5822 1360 arhaičnih frankota.

Konjanici Narodne vojske naoruzani revolverima Frankot 1876-1878

U vreme kada je nastao, frankot je prestavljao savremeno oružje dvostruke akcije. Ukupna dužina oružja bila je 280 mm, masa praznog oružja – 1100 grama a kapacitet burenceta – 6metaka. Ram je izrađivan od livenog čelika. Cev, dužine 150. mm, olučena je sa 6 žlebova (uvijanje ulevo,  puni korak 600 mm). U suštini, najslabiju tačku frankota predstavljala je – municija. Belgijski fabrikant se opredelio za redak i relativno slab metak 11 h l5 mm. Oživalno olovno zrno mase 12 grama imalo je početnu brzinu od oko 180 m/s, odnosno, početnu energiju od 195 Džula. To, praktično, znači da je frankotovo zrno na ustima cevi imalo malu probojnu moć a zaustana moć bila je dvostruko manja nego, na primer, zrna .45ACP (11,43 mm). Zbog male početne brzine, zrno je brzo gubilo energiju tako da je na većim distancama bilo neefikasno. Ovo će naročito doći do izražaja tokom prve decenije 20. veka, kada su frankoti uglavnom bili u operativnom naoružanju žandarmerije i opštinskih noćnih stražara u unutrašnjosti. To je period kada su se u Srbiji, u slobodnoj prodaji, već nalazili najmoderniji poluautomatski pištolji sistema Browning (M1900 i M1910) i Mauser (C-96), što znači da su organi javnog reda bili u inferiornom položaju u odnosu na potencijalne mogućnosti kriminalaca.

Branko Bogdanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error: Sadržaj je zaštićen !!