MALO ORUŽJE VELIKE ARMIJE – Automati MAT-49

Pierre Monteil konstuktor MAT-49

   Tokom prve polovine 20. veka francuska armija konzervativno se držala zastarelih doktrina. Još u Prvom svetskom ratu Francuze je skupo koštao otpor prema uvođenju lakog automatskog pešadijskog naoružanja. Tek nakon rata, 1918, vojska je počela da ispituje taktičke mogućnosti nemačkog (Šmajserovog) automata 9mm Parabellum MP 18. Tri godine kasnije, izrađen je studijski program o preoružanju pešadije, u koji je Generalštab ugradio i ideju o razvoju domaćeg automata. Do konačnog usvajanja domicilnog modela, nabavljena je izvesna količina nemačkih automata 9mm Parabellum Vollmer-Erma.

   “Artiljerijsko odeljenje za tehnički razvoj“ (“Service Technique de l’Artillerie“, STA) do septembra 1921. razvilo je prototip oružja baziranog na Šmajserovom konceptu; automat sa slobodnim zatavaračem u kalibru 9mm Para,  kundakom preuzetim sa musketona Mle 92, blago zakrivljenim okvirom kapaciteta 32 metka i 240mm dugom cevi koja je bila opremljena bipodom (ideja “ukradena“ od Italijana). Automat je testiran od strane “Komisije za probna ispitivanja“ u Versaju (CEV). Nakon otklanjanja uočenih nedostataka, 1924. godine armiji je, od naručnih 8250, isporučeno svega 1000 komada STA Mle 24. Ceo kontigent predat je na upotrebu kolonijalnim trupama u Severnoj Africi. 

    U to vreme, vojsci su svoja rešenja ponudili “Opitno odeljenje Sekcije za razvoj“ (SA) državne fabrike iz Sent Etijena (MAS), “Établissement Technique de Versailles á Satory“ (ETVS) i “Societé Alsaciene de Construction Mécanique“ (SACM, za koji je radio švajcarski inženjer Šarl Peter, poznat po konstrukciji službenog pištolja 7,65mmL Mle 35). Armija je kao jednu od uspešnijih konstrukcija usvojila 9mm Para MAS Mle 24, koja je, preko prelaznog rešenja 7,65mmL SE MAS Mle 35, razvijena u 7,65mmL MAS Mle 38. Naime, Francuzi su se dugo dvoumili oko izbora kalibra za automate i pištolje; u prvo vreme favorizovan je nemački 9mm Para (kome je konkurisao američki .45 ACP), da bi se konačno opredelili za “dugi“ metak 7,65×19,7mm. 

MAS-35 prethodnik MAT-49

     Automat Mle 38 bazirao se na koncepciji slobodnog zatvarača i udarnoj oprugi smeštenoj u čeličnoj cevi u drvenom kundaku. Prva verzija imala je dve obarače – za jedinačnu i rafalnu paljbu – da bi konačna varijanta posedovala samo jednu obaraču (samo rafalno dejstvo), koja se mogla prebaciti u horizontalan, “sigurnosni“ položaj. Putanja zatvarača bila je zakošena u odnosu na osu kanala cevi. Radi što lakšeg transporta, kunak se mogao preklopiti ali, oružje u ovom stanju nije moglo dejstvovati (zatavarač je tokom hoda unazad zalazio u čeličnu cev opruge smeštene u kundaku). Međutim, zbog francuskih strateških planova, baziranih na defanzivnoj taktici (što je rezultiralo izgradnjom Mažino linije), automat je dobio dijametralno suprotnu funkciju: postao je defanzivno oružje. Kako u ovoj nameni nije mogao konkurisati puškomitraljezima (7,5x54mm Châtellerault Mle 1924/29), automat MAS Mle 38 uglavnom je podeljen policiji. 

Prva verzija MAT-49

  Tako će razvoj standadnog automata francuske armije započeti tek nakon Drugog svetskog rata. Jedinice De Golove armije “Slobodne Francuske“ tokom rata su uklapane u savezničke padobranske i komando jedinice, gde su imale mogućnost da upoznaju sve prednosti automata kao što su britanski STEN, američki “Tomi gan“ (Tompson M1), Grease Gun M 3 i trofejni, nemački MP 40. Na osnovu ovih iskustava, velikom vojnom reformom, započetom maja 1945, bio je predviđen znatan broj elitnih jedinica sa agresivnom taktikoM Udarnu pesnicu armije predstavljali su padobanci, marinci, komandosi i Legija stranaca, koji su svoje sposobnosti počeli da dokazuju od Indokine do Čada i Konga. U skladu sa novom, ofanzivnom taktikom, ove trupe trebalo je opremiti lakim oružjem velike vatrene moći. Tako je “Program o peoružanju“, donet 11. maja 1945, ponovo u prvi plan izbacio automat. Međutim, kako je “Program“ preuzeo znatan broj elemenata iz slične studije rađene 1933, Francuzi su kao najlakše i najbrže rešenje, obnovili proizvodnju MAS Mle 38. Međutim, 200.000 primeraka proizvedenih do 1950, opet je podeljeno uglavnom policiji i Žandarmeriji. Za to vreme, zavodi u Sent Etjenu, Šatelroa i Tulu (Tulle, tradicionalni snabdevač mornarice) radili su na novim rešenjima, zasnovanim na kalibru 9mm Para. U ovu trku uključio se i niz privatnih zavoda. Tako je poznata firma Hočkiz izbacila seriju prototipova (M 011, M 010, M 017 i M 304), koji će imati uticaja na kasniji koncept automata MAT 49. Verzija M 010 zasnivala se na idejama preuzetim sa predratnog ETVS, od kojih su najznačajnije preklopni kundak i drška-uvodnik sa okviroM Probna serija ovih automata podeljena je Prvom padobranskom puku Legije stranaca na frontu u Indokini. 

Presek automata MAT-48

     Istovremeno, Šatelroa je završio svoje prototipove MAC 47-2, MAC 48-2 i MAC 48-LS; Sent Etijen – MAS 48-C4 i MAS 49 a, državni zavod Tulle, MAT 48. Tokom razrade ovih modela, velika pažnja posvećivana je i novim tehnologijama (mikro-liv, presovanja limova). 

   Od svih ponuđenih modela najboljim se pokazalo rešenje inženjera Delamera i Montiela, MAC 48-LS, sa prepoznatljivim preklapajućim prednjim rukohvatom koji je ujedno bio i uvodnik okvira, teleskopskim kundakom, automatskom kočnicom na zadnjem delu pištoljskog rukohvata i poklopcem za zaštitu od nečistoće na otvoru za izbacivanje čahura. Iako tehnička komisija u Versaju nije usvojila ovaj model, sva pobrojana rešenja biće primenjena na MAT Mle 49, automatu usvojenom kao standardno francusko oružje. 

MAT-49

 Domaća industrija je tokom produkcije MAT 49 koristila sve tada dostupne elemente savremene tehnologije. Dva nemačka inženjera iz alzaškog “Atelier de Milhouse“, neposredno nakon rata usavršila su tehnologiju hladnog oblikovanja čeličnih limova. Njihov projekat preuzela je i usavršila firma “Dallet“ iz Briva. Istovremeno, osvojena je tehnika nitovanja pojedinih delova kao i metoda “mikrofuzije“ (à cire perdue).

   Na ubrzavanje procesa osvajanja serijske proizvodnje automata uticala je sve veća angažovanost francuskih trupa u “prekomorskim“ sukobima. Pravo iz rata u Indokini, Francuska se uplela u sukobe na Dalekom Istoku. U prvom polugodištu 1952, industrija je vojsci mesečno isporučivala 4600 automata. Planirana mesečna produkcija od 10.000 automata realizovana je tek 1956, tokom krize oko Sueca. Uskoro izbija rat u Alžiru, što je zahtevalo maksimalni angažman vojne industrije; šezdesetih godina, zavod iz Tula liferovao je preko 700.000 automata a u produkciju se uključio i Sent Etijen. Tako je 1979. godine dostignuta cifra od milion izrađenih MAT 49.

MAT-49 sa sklopljenim okvirom

  Automat MAT 49 je tokom serijske proizvodnje stalno usavršavan. Prvi modeli korišćeni su u Indokini. Velike količine automata zaplenjenih kod Dien Bien Fua, Vijetnamci će kasnije koristiti protiv Amerikanaca. U to vreme, MAT je na oružju usavršio kočnicu i sklop za okidanje (modifikovani automati žigosani su petokrakom zvezdom na obarači). Druga varijanta MAT 49, nastala pedesetih godina 20. veka, imala je samo manje korekture na kočnici. Od 1967. započinje serijska proizvodnja treće varijante sa pojednostavljenim rukohvatom, zamenjenom dotadašnjom polugom za zapinjanje oblika dugmeta onom kukaste forme i zavarenom oblogom cevi za sanduk (do tada je veza ostvarivana pomoću čivija). Iste godine, kompletna proizvodnja automata preseljena je iz Tula u St. Etijen. 

Automat MAT-49 koji je koristio 1 5 vazduhiplovninženjerijski puk (15e RGA)stacioniran u vazduhoplovnoj bazi 551 Toul-Thouvenot do 1968

  Na poseban zahtev prefekture pariske policije, 1954. je konstruisan MAT sa dužom cevi, drvenim, fiksnim kundakom i dve obarače (za jedinačnu i rafalnu paljbu) – tzv. “MAT 49 modifiée 54“.

   MAT 49 je bio robustno, sigurno i praktično oružje, koje se sastojalo od svega 5 glavnih delova (cev fiksirana na gornjem sanduku, donji sanduk sa rukohvatom, zatvarač sa udarnom oprugom i okvir). Većina delova izrađivana je od lima debljine 2mm (britanski STEN je bio od lima debljine 0,5 – 1,5mm). U transportnom položaju prednji rukohvat sa okvirom preklapao se ispod obloge cevi, teleskopski kundak se uvlačio, a otvor za izbacivanje čahura štitio specijalnim poklopceM Time se dobijala kompaktna masa, bez delova koji štrče. Za pustinjsko ratište rađena je posebna vrsta jednorednog okvira kapaciteta 20 metaka, koji je bio otporniji na uticaj peska. Upravo zbog svoje jednostavnosti i pouzdanosti, MAT 49 predstavljao je unosan izvozni artikal u zemlje “Trećeg sveta“. 

Francuski padobranci naoruzani MAT-49 tokom borbi u Indokini

Međutim, nakon nametanja NATO standarda, MAT 49 povučen je u vojne magacine ili predat na upotrebu policiji. Poslednju borbenu upotrebu doživeo je u rukama legionara angažovanih u Džibutiju i Zairu. Danas se može sresti samo u opremi pariskih i “flikova“ (policajaca) u drugim većim gradovima Francuske.

MAT-49

LEGENDA SA ANTRFILEIMA

  1. Poslednja, treća varijanta MAT 49, odlikuje se rukohvatom izrađenim od jednog komada lima (bez korica) i kukastom formom ručice za zapinjanje
  2. Prvi model čitave serije prototipova koje je MAS razvijao do 1939. godine. Poseduje dve obarače (za jedinačnu i rafalnu paljbu) i oprugu zatvarača koja je smeštena u čeličnoj cevi u drvenom kundaku.
  • Model………….SE MAS Mle 24
  • SisteM………….slobodni zatvarač
  • Kalibar…………9x19mm Para
  • Kapacitet okvira…………32 metka
  • Dužina………………………640 mm
  • Dužina cevi……………….225 mm
  • Masa…………………………2970 g
  • Kadenca…………………….450 metaka/min

.

  1. Automat ETVS iz 1936. godine. Proizvedeno 100 primeraka. Kako je bio predviđen za opremu padobranaca, odlikuje se kompaktnim transportnim položajem, sa preklapajućim kundakom (na levu stranu) i okvirom (ispod cevi).
  • Model……………………………………….ETVS
  • Kalibar………………………………………7,65mm L
  • Kapacitet okvira…………………………32 metka
  • Ukupna dužina…………………………..670mm
  • Dužina bez kundaka…………………..420mm
  • Dužina cevi………………………………210mm
  • Masa……………………………………….2700g
  • Kadenca…………………………………..500 metaka/min.
  1. Eksperimentalni automat MAS iz 1948. Odlikuje se dvodelnim zatvaračem (zatvarač sa nosačem) koji dejstvuje na principu inspirisanom Stg 44. Francuzi su između 1945. i 1950. godine eksperimentisali i sa automatom MAS prilagođenom američkom metku za karabin .30 M1.

– Model…………………………………..MAS Mle 1948 C4

  • SisteM………………..slobodni zatvarač 
  • Kalibar………………..9x19mm Para
  • Kapacitet…………….40 metaka
  • Oprema…………….. Drveni kundak koji se preklapa na levu stranu, zaštitini poklopac otvora za izbacivanje čahura, automatska kočnica na zadnjem delu rukohvata, preklopni usadnik okvira (prednji rukohvat).
  1. Retka eksperimentalna varijanta inženjera Luisa Bonea iz “Grenobler Societe Pour l’Exploration des Brevets“. Za ovaj patent interesovala se i nemačka firma “ERMA“ iz Dahaua. Zasniva se na rotirajućem lementu zatvarača koji pokreće spiralna opruga, što je omogućavalo podešavanje kadence. Zbog visoke cene izrade i komplikovanosti, brzo napušten rad na ovom prototipu.
  • Model……………………….PM 9
  • Kalibar……………………..9x19mm Para
  • Kapacitet okvira…………32 metka
  • Ukupna dužina…………..639mm
  • Transportna dužina…….359mm
  • Dužina cevi……………..214mm
  • Masa………………………2539g
  • Kadenca………………….750 metaka/min
  1. Trio: levo, druga verzija MAT 49 sa crnim ili braon plastičnim koricama na rukohvatu Poseduje kundak od kružnih profila koji je na trećoj i poslednjoj verziji skraćen i pojednostavljen (dole). Na poslednjoj varijanti rukohvat je od presovanih limova, bez korica. Za policiju i eksport izrađivan je MAT 49 sa masivnim drvenim kundakoM Zadnja alka za remen nije na rukohvatu kao kod standardnih modela; pomerena je na zadnji deo kundaka (levo)

     7. 

  • Model…………………………………MAT Mle 1949, druga varijanta
  • SisteM……………………………….slobodni inercioni zatvarač
  • Kalibar……………………………….9x19mm Para
  • Kapacitet okvira………………….32 ili 20 metaka
  • Ukupna dužina…………………..720mm
  • Dužina sa uvučenim kundakoM…..460mm
  • Dužina cevi………………………………..230mm, 4 žleba, uvijanje ulevo
  • Masa praznog automata…………………………..3500g
  • Masa sa okvirom kapaciteta 32 metka……….4175g
  • Kadenca………………………………………………….600 metaka/min
  • Oprema: plastične korice rukohvata, automatska kočnica na zadnjem delu rukohvata, poklopac na otvoru za izbacivanje čahura, kundak od kružnih profila, preklapajući zanji nišan za rastojanja od 100 i 200m, dejstvuje samo automatski.
  1. Markiranje: svako francusko oružje, pa i MAT 49, nosi oznaku modela i proizvođača na gornjem delu sanduka.
  1.   MAT 49 u transportnom stanju čini “paket“ dužine 460mm i visine 120mM
  1. MAT 49 u rasklopljenom stanju.
  1. – Model…………………MAT Mle 49 – verzija iz 1954
  • Kalibar………………..9x19mm Para
  • Kapacitet okvira…..32 metka
  • Ukupna dužina….. 900mm
  • Dužina sa uvučenim kundakoM…..740mm
  • Dužina cevi……………………………….365mm
  • Masa………………………………………..3950g

12. MAT 49 je premijeru i ratno krštenje doživeo u Indokini. Nakon ulaska Amerikanaca u Vijetnam, Vijetkong im se suprotstavio znatnim brojem zaplenjenih francuskih automata. Zarobljeni Vijetnamac drži prvu verziju MAT 49.

 

 

Branko Bogdanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error: Sadržaj je zaštićen !!