Nož koji puca

 

Noževi-prigušeni pištolji NRS-1 i NRS-2

NRS-1

Iako su ruska armija i ruska vojna industrija danas otvoreniji za medije više nego nekada,  još postoje neke nedoumice o njihovom naoružanju. Što je najlepše, nepoznanice ne postoje kada je reč o sofisticiranim sistemima streljačkog naoružanja nego – najobičniji vojnički nož! Maštu znatiželjnika najviše je raspaljivalo pitanje borbenih noževa ruskih specijalaca, iako je većina stručnjaka uglavnom informisana o bastardu u vidu noža-pištolja NRS-1 i NRS-2.

Naime, KGB i Ministarstvo odbrane bivšeg SSSR su sredinom sedamdesetih godina XX veka ispostavili zahtev za specijalnim nožem koji bi mogao da bešumno ispaljuje i pištoljski metak 7.62mm. Nasuprot laičkim mišljenjima, nije se radilo o oružju za tajne operacije agenata, nego više o oružju za vojne akcije u neprijateljskoj pozadini i – prežiivljavanje.

NRS-2 sa pratecom municijom

 Konstruktorski tim Tulskog zavoda, pod rukovodstvom Rafaila Hlinina (РафаилДмитриевичХлынин), ubrzo je razvio nož NRS (ножразведчикаспециальныйiliстреляющий – specijalni divezantski nož ili divezantski nož koji puca). Nož je u naoružanje sovjetske armije zvanično uveden 1978. godine pod indeksom Glavne artiljerijske uprave (GRAU) 6P25. NRS je koristio bešumni metak 7.62x35mm SP-3 (Rozanova), razvijen u podoljskom Centralnom naučno-istraživačkom insitutu (CNIITočMaš) još 1966. godine. Metak je koristio zrno PS-3 standardne municije 7.62x39mm M43. No, 1983. godine se pojavila kvalitetnija municija za prigušeno oružje, 7.62×41.5mm SP-4, pa su tulski konstruktori Henrik Saviščev (Генрих Анатольевич Савищев), Igor Šedlos (Игорь Филиппович Шедлось) i Vjačeslav Ovčanikov (Вячеслав Яковлевич Овчинников) diverzantski nož modernizovali i prilagodili novom metku. Nova varijanta je u naoružanje uvedena 1986. godine pod oznakom NRS-2 (indeks GRAU 6P31 “Vzmah“), pa je prva varijanta uslovno označena kao NRS-1. Za razliku od metka SP-3, SP-4 je imao zrno mase 9.65 g. potpuno utisnuto u čahuru.

Razlike izmedju NRS-1 i NRS-2

O prigušenom pištolju-nožu vesti su van granica SSSR procurile u vreme „Perestrojke” (1987). Jedan primerak, koji je 1990. godine navodno zaplenjen od „kontraša“ (Contras) u Nikaragvi, u sredstvima informisanja je izazvao “pravu senzaciju“; no, informacija je delovala sumnjivo jer se zna da je pobunjenike podržavala CIA kojaje već imala informacije o NRS; osim toga, podatke o nožu je “Rosoboronoeksport“ publikovao i u svom komercijalnom katalogu, tako da su podaci bili dostupni svima.

Nož NRS-1 je imao sečivo preuzeto sa starog NR-40, sa prepoznatljivim konkavnim telućem na vrhu (clip point, “щучка“). Zahvaljujući nazubljenom teluću, nožem se moglo rezati drvo i čelična šipka prečnika do 5 mm. Uspešno rešenje makaza, nastalo kombinacijom kanija sa posebnom polugom, omogućavalo je sečenje čelične žice prečnika do 2,5 mm, telefonskih kablova debljine do 5 mm i kablova pod naponom do 380 Volti. Sve to ne bi bilo tako fascinantno da u dršci noža nije bio smešten sistem za ispaljivanje “bešumnih“ metaka 7,62×41.5 mm SP-4, koje je kontruisao Viktor Petrov. Sistem su činili odvojiva cev sa zatvaračem i dve bradavice za bravljenje, sanduk,  mehanizam za zapinjanje i opaljenje, poluga zapinjače i obarače i mehanička kočnica. Svi delovi su bili smešteni u kanalu drške, prekrivenim fleksibilnom membranom (sprečavanje prodora vode i nečistoće). Kao zadnji nišan je služio istup na plastičnoj drški a zadnji – prorez na nakrsnici. Ispusti na drugoj strani nakrsnice bili su u funkciji izvlakača.

Nacin gadjanja iz NRS-2

Municija Viktora Petrova je bila specifična po tome što se jačina pucnja svodila na minimum (praktično, čuje se samo “škljocanje“ mehanizma) a “izdajnički“ blesak na ustima potpuno je otklonjen. Prilikom dejstva (brzina gađanja iznosila je 2 metka u minuti), sečivo se okretalo ka strelcu. Prigušivanje zvuka i skrivanje plamena na ustima omogućavala je konstrukcija samog metka. U čahuri je preko barutnog punjenja bio postavljen specijalni klip; nakon opaljenja, barutni gasovi potiskivali su klip koji je izbacivao zrno podzvučnom brzinom. Međutim, klip se zaustavljao na suženom grliću čahure i tako u potpunosti sprečavao dalje isticanje barutnih gasova.

NRS-2 sa mehanizmom za opaljenje metka

Nož NRS-4 je bio opremljen izmenjenim sečivom, sa “drop point“vrhom kojim je efikasnije probijana uniforma protivnika. Kanija je dobila dodatak u vidu odvrtke kojim su se mogli odvijati zavrtnjevi veći od M6, kao i klešta za stezanje detonatorske kapisle. Sam mehanizam za opaljivanje nije se bitno menjao; јedino je sada kao prednji nišan služila metalna mušica na glavi rukohvata. Kod metka SP-4, zrno mase 9.65 g. bilo je potpuno utisnuto u čahuru (nalik metku 7.62mm Nagan M95). Zrno SP-4 sa početnom brzinom od 150 do 200 m/s i energijom od 170 do 194 Džula, na 25 m probijalo je čeličnu ploču debljine 2 mm.

Komplet NRS-2 i metak SP-4

 

NRS (NRS-1) I NRS-2:

Model noža: NRS (NRS-1) NRS-2
Metak: SP-3 SP-4
Masa bez kanija, g. 330 360
Masa sa kanijama, g: 540 570
Gabariti u kanijama, mm: 332x63x30.5 330x64x32.5
Gabariti bez kanija, mm: 280×52.5×30.5 285×52.5×32.5
Dužina sečiva, mm: 158 160
Širina sečiva, mm: 28 28
Dužina nišanske linije,mm 100 105
Početna brzina Vo, m/s: 140 200

 

Sami Rusi su oružju NRS-2 kao jednu od mana pripisivali mogućnost „gubljenja“ cevi (nije dovoljno obezbeđena u rukohvatu), ali i činjenicu da nije predviđen kao “nož za preživljavanje“ kakav je potreban, na primer, ratnom vazduhoplovstvu.

 

Punjenje NRS-2

Nož Pilot-2

U tom cilju konstruisan je opitni nož “Pilot-2″ iz čije drške su se molge ispaljivati signalne rakete,  meci 9x18mm PM, 12,5x35mm, 12,5x40mm, 7,62x42mm SP-4 i patron punjen sačmom kalibra 410 (praktično, varijanta “kosmonautskog“ pištolja TP-82, kombinovana sa nožem). Pri tome, specijalna cev je bila utoliko bezbednija od gubljenja što je za sam nož vezana – temnjakom!

 

Nož OC-54

Noz OC-54

Tokom 1978. godine konstruktor “Centralnog konstukciono-istraživačkog biroa za sportsko i lovačko oružje“ (CKIB SOO), Rebrikov, za potrebe KGB SSSR i sovjetske armije razvio je nož OC-54, iz koga se moglo pucati u pravcu linije sečiva, znači, bez okretanja noža. Na nožu su se mogle menjati cevi sa ležištem metka, tako da je mogao koristiti municiju 7,62x42mm SP-2 ili SP-3, 5,45x18mm MCP i 9x18mm PM. No, zbog male mase noža, odustalo se od varijante cevi za 9x18mm PM koji  je izazivao nekontrolisano trzanje oružja.

Nož OC-54:

Ukupnadužina, mm: 310;
Debljinasečiva, mm: 3,5;
Širinasečiva, mm: 29;
Dužinasečiva, mm: 160;
Masanoža, g: 600

Gabarit, mm: 310x42x70

 

Nož “Kameleon“ (Хамелеон)

Na katedri za artiljerijsko naoružanje Tulskog vojnog artiljerijsko-inženjerijskog učilišta (VAIU) razvijene su dve varijante noža-pištolja koji je takođe dejstvovao u pravcu cevi. Postojala je, naime, varijanta sa ručnim zapinjanjem udarača i varijanta sa poluautomatskim dejstvom.  Rukohvat noža je bio dvodelni sa šarnirnom vezom; jedan deo je činio blok sa cevima a drugi – mehanizam za zapinjanje i okidanje. Prvi blok je imao 4 cevi koje su se, radi punjenja, preklapale. Koristio je municiju 5,45mm PSM.

Nož “Kameleon“:

Kalibar, mm: 5,45 i 4,5;
Ukupna masa, g: 600;
Ukupna dužina, mm: 320;
Municija: 5,45×18 mm, 4,5×40 mm R (modifikacija);
Brzina gađanja metaka/min: 12-15
Efektivni domet, m: 25.

Kapacitet, metaka: 4.

 

               

Branko Bogdanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error: Sadržaj je zaštićen !!